Одбијање Марка Ковачевића да подржи иницијативу Демократске народне партије за покретање процеса отпризнавања једнострано проглашене независности Косова представља један од најозбиљнијих политичких раскида са очекивањима највећег дела српских бирача у Црној Гори.
Годинама је управо питање Косова представљано као једна од темељних националних тема око које међу српским политичким представницима не би смело бити дилеме. Зато је одлука да се не подржи иницијатива ДНП код многих изазвала осећај да су предизборна обећања и политичка реторика остали без конкретне потврде када је требало заузети јасан став.
Посебно забрињава чињеница да иницијатива није долазила од политичких противника, већ од странке која је годинама била савезник у борби за права српског народа у Црној Гори. Уместо заједничког наступа, јавност је добила нову линију поделе унутар српског политичког блока.
Критичари сматрају да овакав потез представља озбиљно одступање од политике због које је Ковачевић стекао подршку великог броја грађана Никшића. Његови бирачи нису очекивали уздржаност по питању Косова, већ доследност и спремност да подржи сваку иницијативу која иде у правцу преиспитивања одлуке Подгорице из 2008. године.
Политичка цена оваквог потеза могла би бити значајна. У политици поверење бирача почива на доследности. Када се направи отклон од питања које је годинама представљано као питање националног идентитета, отвара се простор за сумњу да ли су принципи остали исти или су уступили место политичком прагматизму.
Управо зато део јавности овај потез види не само као неслагање са ДНП, већ као одустајање од политике коју су српски бирачи очекивали од својих представника. Да ли ће Марко Ковачевић успети да објасни разлоге за такву одлуку или ће она остати трајна мрља на његовом политичком кредибилитету, показаће наредни период.