Наставници и учитељи широм Србије шокирани су умањењем фебруарске зараде, при чему су неки на рачун добили свега неколико стотина динара. Правници тврде да не постоји закон који би омогућио потпуну обуставу исплате плата
Просветни радници који су у обустави рада добили су умањени први део фебруарске плате – некима је на рачун легло 10.000 динара, некима 900, а некима ни толико. Док Министарство просвете инсистира на томе да је у реду да се зараде умање онима који нису извршавали своје радне обавезе, адвокати у оваквој мери виде низ правних проблема. Само један од њих је да не постоји закон на основу ког послодавац може одбити да исплати читаву зараду свом раднику, пише Дуња Марић у Новој економији.
Наставници и учитељи широм Србије од јануара су у обустави рада. Њима је пре неколико дана „легла“ фебруарска плата – али умањена. Питање законитости умањења њихових плата, због којег неки нису добили ни динар, а неки износ од којих не може да се живи, одмах се поставило.
Стручњак за радно право и председник Центра за достојанствен рад Марио Рељановић за Нову економију пре свега објашњава на просветни радници нису у штрајку, већ у обустави рада. Стога, Закон о штрајку у овом случају не може да се примени.
„Министарство просвете је рекло да ће им бити плаћено онолико колико су радили, али та теза једноставно није тачна. Наставници су били на својим радним местима, неки од њих су, рецимо, држали припремну наставу матурантима, неки су обављали своје друге, ненаставне задатке, али сви су били на послу. Стога је теза да неко није добио плату јер није радио – бесмислена”, каже Рељановић.
Наш саговорник објашњава да заправо не постоји закон који би омогућио послодавцу да раднику једноставно не исплати читаву плату.
„Законски, они не треба да добију умањену зараду, већ отказ, јер то је мера која се предузима када запослени не долази на посао. Евентуално, ако се налази неко друго решење, то је онда умањење зараде од 20 до 30 одсто, не више од тога. Наравно, ја не заговарам то да просветни радници добију отказе, нити је Министарству то циљ, али овакав обрачун зарада је противзаконит”, каже Рељановић.
Он наглашава и да постоје директори школа који су желели да се свим запосленима исплате пуне зараде, па су извештаје о радним сатима попуњавали у складу са тим. Међутим, Министарство просвете је такве извештаје враћало на поновно попуњавање.
Надокнада часова ће бити плаћена
Часови ће у једном тренутку морати да се надокнаде, са чим просветни радници немају проблем, али – закон има. Наиме, како Рељановић објашњава за Нову економију, просветни радници за увећани број часова који држе добијају стимулацију од 30 одсто основне зараде. С друге стране, Министарство просвете најављује да ће, када се надокнада одржи, наставницима бити исплаћено оно што сада није, у пуном износу.
Међутим, просветни радници заправо ни не морају да надокнаде наставу, с обзиром на то да сада нису плаћени.
„Уколико то ураде, они неће бити у горој правној ситуацији него сада. Међутим, верујем да је циљ Министарства да их у потпуности финансијски изнури, да просветни радници одустану од обуставе рада јер ипак морају од нечега да живе”, каже Рељановић и додаје да ипак верује да ће се наћи решење за надокнаду наставе.
Адвокат Данијел Динчић такође сматра да неће доћи до тога да ученици остану ускраћени за наставу.
„Направиће се план надокнаде наставе, по идеји Владе, тако да неће доћи до тога да се часови не надокнаде”, каже Динчић за Нову економију.
Вид притиска на просвету
Јавност, просветни радници, али и стручњаци, овакву одлуку Владе виде као притисак.
„Лично верујем да ово није одлука Министарства просвете, односно Владе. Верујем да је ову одлуку донео један човек, знамо сви ко. Ово је искључиво врста притиска, која нема никакве везе са правом”, каже Рељановић.
Да је у питању вид притиска на наставнике, за Нову економију каже и Душан Кокот, председник Независног синдиката просветних радника Србије.
„Наравно да је ово врста притиска, која истовремено и показује зашто смо у обустави рада – газда данас да плату, сутра не да, и Министарство мисли да може да се ради тако. Јесте притисак, али навикли смо да живимо с тим”, каже Кокот.
Саговорник Нове економије каже да је синдикат чији је он председник поднео кривичне пријаве против саветника за финансије при школским управама, с обзиром на то да су поједини директори хтели да исплате плате, али саветници то нису одобрили. Такође, поднета је и кривична пријава против министарке Славице Ђукић Дејановић због злоупотребе службеног положаја и подстрекивања кривичног дела.
„Она сада каже да је то притисак, и ја могу да кажем да јесте. Па шта треба да радимо док они нас притискају? Просветни радници ће се жалити због умањења плате, а ако им новац не буде исплаћен ни 21. марта, када иначе добијају други део зараде, биће и тужби”, закључује Кокот.
Наставници који нису добили плату, или су добили само део, могу прво да се жале Школском одбору, а ако нису задовољни њиховом одлуком, онда суду, објашњава адвокат Данијел Динчић.
Време
