Народна банка Србије објавила је да су се појавиле информације да се привредно друштво које се на друштвеној мрежи Фацебоок оглашава под именом Империал ДОО неовлашћено бави пословима давања кредита, нудећи позајмице за запослене у износу од 1.000 до чак 50.000 евра само уз личну карту. Поставља се питање зашто долази до све чешћих обмана и малверзација када говоримо о новцу. Финансијски консултант и аналитичар Ђорђе Остојић каже за Еуронеwс Србија да нажалост такве преваре нису ретка појава и да би требало да постоји проактивнији приступ када је реч о самом информисању грађана, али и у кажњавању таквих превараната.
По том питању кажњавања, каже он, надлежни би требало нешто да предузму.
Адвертисемент
„Ако вас неко примети да дајете услуге из финансијског сектора, а да за то немате дозволу, сасвим је логично да и за то будете кажњени“, рекао је он.
Он наводи да та казна не би требало да буду као оне мандатне казне у смислу да је процењено, рецимо, да је то 3.000 евра или 300.000 динара, већ да се ради процена колико је то привредно друштво пласирало кредита, па да се онда од те суме одреди казна, како би она била пропорционална штети која је учињена грађанима.
Случај оглашавања привредног друштва под именом Империал ДОО за које је НБС упозорила да се неовлашћено бави пословима давања кредита, није први случај такве врсте преваре.
У октобру 2023. године фирма Фортуна Солутионс грађанима је нудила кредите, претварајући се као да је банка.
Остојић каже да је несрећна околност да просто преваранти узимају моделе који су функционисали раније и настављају по тим истим моделима да покрећу нека нова привредна друштва.
„Не би ме зачудило да су, рецимо, учесници исти и у једном и у другом случају. Тако да, просто, модел се негде преписује и баш зато би била негде добра пракса да одјекне у јавности да је била нека казна, да се просто стави људима до знања – ово више не смете да радите“, рекао је он.
Како грађани да не наседају на овакве врсте превара?
Остојић наглашава важност финансијске едукације како би се избегло наседање на такве преваре.
Он наводи да грађанима треба указивати да се задужују код регулисаних субјеката, пре свега банака јер се, како додаје он, дешава да преваранти нуде и штедњу где се дају велике суме новца унапред, а да се не зна да ли ће та средства да се врате, а не још и камата на све то.
Саговорник Еуронеwс Србија каже да је Народна банка Србије централно место где се налазе све информације о банкама.
„Иако се трендови у свету негде мењају и имамо све више и више алтернативнијих начина што за штедњу, што за задуживање, код нас је још увек тржиште мало затвореније и банке су и даље централно место за све послове“, рекао је он.
Остојић напомиње да све преваре имају образац и указује на то на шта би требало да се обрати пажња.
„Ако вам нешто звучи превише добро да би било истинито, обично то и јесте случај. Наша похлепа је ту негде главни мотиватор за, пре свега, учешће у преварама и онда преваранти знају на шта да циљају. Ако вам се негде каже – добићеш новац, у смислу, имаш проблем, не можеш нигде другде да добијеш кредит, ево, код мене можеш само са личном картом, то је онда обично један најлакши пут који нам је понуђен и просто људи гледају да иду тим најлакшим путем који не мора нужно бити најисправнији. Покушајте да себе ставите у ту ситуацију – нуди ми се нешто што изгледа превише добро, шта би ту била нека штета за мене? И онда обично долазимо у ситуацију да се негде на дуже стазе у неком другом или трећем кораку то нама обије у главу“, рекао је он.
Савет број један за избегавање ових врста превара је, каже Остојић, да се прате понуде свих банака.
„Тада ћете видети да ли је та нека понуда коју сте добили упоредива са понудама других банака. Уколико видите да вам све банке нуде камату у опсегу од, рецимо, четири до 4,5 одсто, а неко вам нуди три, онда замислите зашто је то тако“, рекао је он.
Остојић наводи и да би требало да се сагледа да ли уопште постоји документација у смислу понуда, брошуре или флајера.
„Обично, ове шеме се оглашавају најчешће само на друштвеним мрежама. Други савет би био – покушајте да видите да ли та установа постоји физички и да ли можете да просто приступите њој. Или на крају дана, да ли постоји неки број телефона и да ви окренете број телефона да чујете особу. Јер обично преваранти функционишу у сфери друштвених мрежа, најчешће не дају личне податке и не желе да се чују са људима на телефон“, рекао је он.
Остојић наводи да је најбољи савет да се добро размисли о томе за шта вам тај новац треба.
„Можда не би било паметно да се задужујете на првом месту“, рекао је он.
Извор: Euronews