Можете имати свог продавца на пијаци седећи код куће. Мали произвођачи хране у Србији направили су интернет пијацу. Виртуелно је само тржиште, а производи су потпуно природни.
Можете имати свог продавца на пијаци седећи код куће. Мали произвођачи хране у Србији направили су интернет пијацу. Виртуелно је само тржиште, а производи су потпуно природни.
Ведро јутро, али не и лица трговаца на Каленић пијаци. Неке тезге су празне, а нема ни муштерија. Чешће долазе викендом, кажу трговци, али сви имају своје сталне купце па у суштини посао иде добро.
Купује се, међутим, и на интернет пијаци, односно, многи продавци регистровани су на сајту, Фејсбук и Инстаграм групи „Мали произвођачи хране у Србији“.
Има ту трговаца са Копаоника, из Неготина, Тополе, Алексинца, Зајечара, али и Београда. Понуда је разноврсна. Од сира, меса, ајвара до белог лука, ратлука од малине и ракије.
И ти трговци имају сталне муштерије којима, најчешће, лично достављају производе, што се додатно наплаћује. У почетку ни купци ни трговци нису били сигурни како ће то изгледати.
„Нама као малим произвођачима је то изузетно значило јер нисмо хтели да се појављујемо на пијацама, штандовима, маркетима, хтели смо домаћу причу од врата до врата, да се упознамо са купцима“, каже Марко Николић, произвођач лешника.
Купцима је важно да им храна стиже директно са села. На интернет пијаци нешто је скупље, нешто јефтиније него на тезгама.
„Сви волимо домаће производе и волимо нешто са села, и ето искушења нас из града који можда немамо баку и деку на селу, како до тога да дођемо, то је био један од главних мотива зашто смо покренули платформу“, наводи оснивач сајта „Мали произвођачи хране у Србији“ Вељко Нешић.
Према првим резултатима пописа пољопривредних газдинстава у Србији, у Београду их је 12,5 одсто мање него 2018, око 20.000.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде расписало је јавни позив за субвенције пољопривредницима. Тржиште на интернету се тек развија, а има места и на београдским пијацама.
АУТОР:ВЛАДИМИР ЋАТИЋ
