Некада је скоро свако селу у Србији било познато по одређеном занату, а данас је то права реткост. У времену кад ручни рад изумире мештани Злакусе остали су верни традицији својих предака. Они и даље без предаха праве чувену грнчарију која се нашла и на УНЕСЦО листи. Овај занат се вековима преноси са колена на колено, а Милета Лазић један је од вештих мајстора који попут уметника од глине и калцита ствара права ремек дела.
– Ми грнчари из Злакусе имамо посебну технику. Радимо на спором точку, лева рука покреће точак, десном учвршћујемо глину и зидамо слој, по слој. Свако од нас има свој неки лични печат, који се труди да одржи, али свакако чувамо традицију и скоро све радимо као што су радили наши преци. У томеи јесте специфичност нашег посуђа, али и у самом лвалитету глине и калцита које користимо, рекао је за РИНУ Милета.
Сам тај калцит је минерал, он даје храни сасвим другачији укус и мирис, у односу на обичне посуде. Зато је ово посуђе познато јер је прављено од чистих природних материјала, и нема ничега вештачког. Поред допремања глине из околних места и млевења калцита, потребно је знати како сјединити ова два материјала да би се направила добра смеша за посуду. Када се споје сво то знање, љубав и традиција тада настају посуде које обилазе свет.
– Без обзира на све ове модерне трендове, потражња за нашим посуђем не да не јењава, него је све већа. Приметан је пораст након пандемије корона вируса. Много људи жели да се храни здравије, да једе из посуда од природних материјала. Отвара се много више етно-ресторана који траже баш нашу грнчарију. Наравно ту су и туристи и наши и страни, али ајвежи купци тренутно су ресторани, додаје овај грнчар.
Злакуске посуде од глине познате не само у Србији већ широм света, најпре нашим људима који бораве по Аустрији, Немачкој и Француској, већ и онима који живе на другим континентима .
Познато је да нема манифестације у западној Србији без свадбарског купуса из земљаног лонца, а баш такви се праве управо у Злакуси, на посебан начин и рукама посебно талентованих и самоуких људи.
Извор: РИНА