Просечна цена по ару на Златибору креће се од 6.000 до 7.000 евра.
Цене плацева у Србији варирају у зависности од локације и врсте земљишта. Највећа потражња је за плацевима у околини Београда и Новог Сада, као и у близини туристичких центара попут Златибора, Дивчибара и Сребрног језера. Цене плацева у Београду су међу највишима, са локацијама које достижу вредност између три и четири милиона евра. Најјефтинија земљишта са грађевинском дозволом могу се наћи у општинама Сопот, Сурчин и Барајево по цени од око 1.000 евра за ар.
Агенти за продају некретнина кажу да власник може да спусти цену и за 50 одсто, уколико му је хитно да прода плац, па купац у Београду може да добије земљиште и за 300-400 евра. Пољопривредно земљиште у Војводини такође може бити веома скупо, нарочито у околини Новог Сада, где цене могу бити преко три милиона евра. У мањим местима, попут Руме и Зрењанина, цене грађевинског земљишта су ниже, око 1.000 до 3.000 евра по ару.
На Златибору распон цена по ару је од 309 евра до чак 62.000 евра за земљиште у центру. Просечне цене крећу се од 6.000 до 7.000 евра. Међу најтраженије спадају плацеви у близини Дивчибара, где је још увек нетакнута природа. Цене су много ниже у односу на Златибор, па се тако може купити плац за 300 евра по ару. Најскупље је земљиште у непосредној близини хотела Црни врх, где ар кошта 14.000 евра.
„Тренутна потражња за плацевима у Србији је веома висока и одржава се стабилном, са израженим интересовањем како од стране инвеститора, тако и приватних купаца. Инвеститори су у сталној потрази за слободним земљиштем за градњу и када се такав плац појави на тржишту обично се брзо прода, чак и по високим ценама. Ово је посебно изражено у Београду, где је понуда слободног грађевинског земљишта ограничена, што додатно подиже цене. Висока потражња за плацевима у Србији подстиче стабилност и раст цена на тржишту некретнина, са наглашеним интересовањем за атрактивне локације у урбаним и туристичким подручјима“, објашњава агент Ана Павловић.
Она даље каже да су код цене земљишта пресудни урбанистички документи, односно могућност да будући инвеститор добије локацијске услове, што представља врло битан документ који претходи издавању грађевинске дозволе. Да би неко земљиште било подобно за изградњу оно мора планским документом да буде предвиђено као грађевинско.
Куповина плаца на кредит
Куповина плаца може се финансирати из сопствених средстава или ненаменским готовинским кредитом. У већини банака кредит за куповину плаца не постоји као посебна понуда. Неколико банака својим клијентима даје могућност да се кредитом финансира куповина плаца, али само под условом да се у листу непокретности плац води као грађевинско земљиште. Најчешће је реч о инвестиционим кредитима са учешћем од 50 одсто и то је засебан стамбени кредит. Други стамбени кредит се ради за куповину и изградњу монтажне куће, уз обавезно учешће од 30 процената.
Како је раније објаснила кредитна саветница Снежана Вукмировић, хипотека се успоставља на некој другој, укњиженој некретнини која мора бити одговарајуће тржишне вредности. У случају да банка прихвати успоставу хипотеке на грађевинском земљишту то мора бити прихватљива локација за банку, локација која има постојану тржишну вредност.
„У случајевима када клијент жели да аплицира за стамбени кредит за изградњу куће или куповину и изградњу монтажне куће, банка тражи да грађевинско земљиште на ком ће се некретнина градити буде у власништву клијента и да има сву потребну грађевинску документацију“, каже Вукмировић.
Извор: Мондо