Самештено на падинама планине Дурмитор и на нестварних 1.600 метара надморске висине, село Босача надомак Жабљака, званично је највише стално насељено место на целом Балкану. Док већина планинских сеоца на овим висинама служи само као привремено летње уточиште за сточаре, у Босачи се огњишта не гасе ни током најсуровијих зимских месеци. Када снегови окују Дурмитор и одсеку путеве, у овом царству тишине и белине остају најупорнији мештани који поносно чувају традицију живота „међу звездама“.
– Раније је овде било доста више људи, али многи су се у потрази за бољим животом одселили. Ипак, остало је људи и даље на Босачи, а по неко се чак и враћа у ову лепоту и на дедовину. Живот овде не може да се пореди ни са чим, овде темпо само диктира природа и нико други. Живот током зимских месеци можда јесте суров, али има своју лепоту. Током летње сезоне, село је пуно туриста, каже за РИНУ један од сталних мештана.
Стићи до Босаче, која је од центра Жабљака удаљена свега око четири до пет километара, током летњих месеци представља право уживање. Путника дочекују непрегледни зелени пашњаци, мирис четинара и величанствени масив Дурмитора који као да расте директно иза сеоских кућа.
Међутим, слика се драстично мења већ у новембру када крећу први снегови. Живот на 1.600 метара надморске висине захтева посебну врсту менталне и физичке снаге. Мештани се унапред припремају за дугу изолацију – дрва за огрев се слазу још током лета, а магазе се пуне основним животним намирницама и традиционалним дурмиторским производима попут сира и пршуте.
Некада су једина веза са светом биле скије и коњи, док данас, иако механизација помаже, природа и даље има последњу реч. Некада је пут проходан, а некада не. Ипак, током лета се кроз Босачу могу чути сви светски језици, а туристи су одушевљени.
– Ово је рај на земљи, обишла сам много држава и планина, али Дурмитор и све што га окружује је заиста невероватно. Тај спој шума, планина и језера, заиста је јединствен и сасвршен. Људи су јако пријатни и топли, поздраве нас, нуде храном и пићем. Сигурно ћемо се поново вратити, рекла је Елени из Грчке која је на Дурмитору већ неколико дана.
Босача има богату и изненађујућу историју. Иако је примарно настала као чобански заселак где су породице из нижих предела изгониле стоку на богату испашу, село крије и занимљиву спортску прошлост. Шездесетих година прошлог века, Босача је била једно од пионирских места за развој скијања у овом делу Црне Горе, о чему сведоче и старе архивске фотографије. Изнад самог села уздиже се и катун Велики Штуоц који се налази на чак 2.000 метара надморске висине.
У непосредној близини села скривена су три прелепа дурмиторска глацијална језера – Змиње, Јаблан и Барно језеро. Пешачке стазе које воде кроз столетне шуме пружају лак приступ овим „горским очима“, чинећи Босачу идеалном базом за бег од градске вреве и летњих врућина.
РИНА