Јесен је данас у 2.05 часова почела у Србији, а многи су се можда запитали због чега ове године стиже 23. септембра, када се њен почетак најчешће везује за 22. септембар.
Датум почетка јесени није заувек утврђен, већ се може мењати из године у годину. Разлог се крије у кретању Земље око Сунца, али и у начину на који је уређен наш календар.
Зашто јесен не почиње увек истог датума?
Земљи је за један пун круг око Сунца потребно приближно 365 дана и шест сати, док календарска година углавном траје 365 дана.
Та разлика се временом нагомилава, па се сваке четврте године додаје још један дан – 29. фебруар. Преступне године тако помажу да календар остане усклађен са кретањем Земље, али истовремено утичу на то да се тачан тренутак почетка годишњих доба помера.
Због тога јесен на северној Земљиној полулопти не почиње сваке године истог датума и у исто време, већ углавном 22. или 23. септембра.
Шта се заправо догађа у том тренутку?
Почетак јесени одређује се према тачном тренутку када Сунце прелази небески екватор и са северне прелази на јужну половину неба.
Тада су северна и јужна Земљина полулопта приближно једнако осветљене. На северној полулопти почиње јесен, док на јужној у истом тренутку почиње пролеће.
Да ли су дан и ноћ заиста једнаки?
Иако се почетак јесени везује за равнодневицу, дан и ноћ тог дана нису потпуно једнаки. Обданица траје неколико минута дуже због преламања Сунчевих зрака кроз атмосферу и начина на који се одређују излазак и залазак Сунца.
Њихово трајање готово ће се изједначити неколико дана касније, а затим ће дани постајати све краћи, а ноћи дуже, све до почетка зиме.
Извор: 24седам