У развијеним економијама на храну и пиће троши се 13 до 15 одсто прихода, а у Србији чак 40 процената. У време празника купује се више хране, па грађанима и поскупљења теже падају. Ипак, код нас важи правило да „мора да има“, па ће многи посегнути за чековима и кредитним картицама. Економисти упозоравају да се избегне задуживање, јер храна у 2023. години неће бити јефтинија, а очекује се поскупљење месних и млечних производа.
Не би доста – док не оста, каже народ, посебно у доба празника.
Влада је ограничила цене основих животних намирница – уља, шећера, брашна, неких категорија меса. Ипак, инфлација је протекле године премашила 15 одсто, а и ове, прогнозе су, биће двоцифрена.
„Цене више неће расти, оне ће се стабилизовати. Пратимо и апсолутно смо посвећени да обезбедимо стабилност цена, да обезбедимо за наше грађане приступачне цене. Али у условима рата овог обима јако је тешко дугорочно правити политику, јер је ово опште европски феномен“, истиче Томислав Момировић, министар трговине.
Које категорије највише погађа криза
У развијеним економијама на храну и пиће троши се 13 до 15 одсто прихода, код нас чак 40 одсто.
„Ова криза највише погађа оне који се налазе у нижим доходовним категоријама будући да они троше много више на храну, а раст цена хране од 35 посто управо њих највише погађа. Стога генарално политика која се односи на контролу цена хране не помаже једнако свима. Помоћ мора бити усмерена кроз социјална давања најнижим категоријама“, сматра Жаклина Стојановић, декан Економског факултета у Београду.
Зашто је важна рационална потрошња хране
Скупа храна не значи и да је добра зарада пољопривредника. Између њих и потрошача су прерађивачи и трговци са својим маржама.
„Ми очекујемо сваке године да ће бити боље, али ето, прошле године нас је задесила катастрофална суша“, жали се Перо Латиновић, пољопривредник из Банатског Великог Села.
Аграр би, према речима Дејана Стефановића из села Торака, требало мало да се побољша.
„Требало би млади да се уједине више и да држава има и за њих неко решење да би добили земљу, јер ми као мали пољопривредници не можемо да конкуришемо да добијемо земљу у закуп“, указује Стефановић.
Без обзира на то што је заустављен раст цена хране у свету, стално опадање сточног фонда не улива наду да ће се то десити и код нас, пре свега када је реч о месу и млеку.
Економисти апелују – будите рационални у потрошњи. Купујте онолико хране колико вам треба. Вишкове не бацајте, поделите их са онима које волите или са онима који немају.
