Петар Ћировић из Негбине, најстарији становник нововарошког краја, преминуо је на Бадњи дан у 101. години живота. Рођен је на Божић 1925, а судбина је хтела да буде и сахрањен на Божић, ове 2026, на гробљу крај сеоске цркве. Његов животни век исписан је радом, скромношћу и ведрином.
Читав живот провео је у родном селу, на обронцима Муртенице. Живот му није био лак, причао нам је једном приликом. Ратна и поратна времена, тежак рад на имању у суровим планинским условима… Али они који су га познавали памтиће га по осмеху који му није силазио с лица и по духу који је остао ведар до последњих дана.
Свој 100. рођендан прославио је прошле године, на величанственом слављу под шатром у двориштву породичне куће, на ком се славило и пунолетство његовог унука. Весеље, о коме се и данас прича, окупило је родбину, комшије и пријатеље из целог краја. Многи су тада говорили да је то био догађај за памћење, не само рођендан, већ и славље једног поштеног и дугог живота.
– Давно сам рођен, много шта памтим, целог века су времена била тешка, ратови, кризе…ал’ се изгржало. Увек се пуно радило, све време сам живео у Негбини, село к’о село, свако је исто, ради снагом да нешто стекнеш и тако, ал’ добро, Богу хвала, било је здравља, што је најважније, кад се здраво, све се могло савладати. Сад сам поносан на све и ни за чим не жалим – испричао нам је Петар прошле године на Божић.
Рођен је, присетио се, у старој кући од брвана, а стоти рођендан је дочекао у великој новој кући. Уз кућу пуно помоћних објеката, двориште пуно пољопривредних машина, у шталама велики број крава, телади, јуница, оваца и коза. И што је најважније – у кући пуно чељади.
Скоро до последњег дана Петар није мировао. Највише времена проводио је чувајући стадо оваца на планинским пашњацима ближе кући. Годинама је био и стрелац на противградној станици , бранећи летину и „муку“ мештана Негбине и околних села од градоносних облака.
Текст и фото: Боривоје Илић / varoske.net.
