Отворено писмо свим (не)надлежнима у случају „Дубоко“
Док су Ужице и 70.000 грађана претрпели највећу еколошку катастрофу у историји изазвану пожаром на депонији Дубоко и док настављају да трпе последице немара и нестручности, нико од надлежних институција не преузима одговорност већ наставља да се према овој ситуацији опходи као и до сада, бахато и индиферентно.
(Не)надлежност
Министарство заштите животне средине, као кровна институција, бави се овим проблемом
спорадично и под велом тајне. Последњи „акцидент“ им је само послужио да се нађу као „решавачи проблема“ без, за јавност јасне слике шта се тачно десило. Министарка Сара Павков обилази око
депиније не као „киша око Крагујевца“ већ као да је депонија сами Чернобиљ. За Ужице и јесте, а и
за њу би била да та пошаст од депоније није њена надлежност и да под њеном ингеренцијом нису
републички инспектори заштите животне средине, контрола рада депоније и контрола наређене
санације чији рокови од 180 дана већ истичу други пут. У њеном министарству су паре за санацију,
јер остали појма немају где да их нађу. У њеној надлежности је и да каже да, због немара према решавању проблема, в.д. директора депоније Милан Ненадић није ни за јарам, а камоли
депонију.
Дођите на депонију, исконтролишите рад и санирајте је, министарка!
Агенција за заштиту животне средине СЕПА која је спровела узорковање воде из Турског потока
након „акцидент“ још није објавила резултате. Оштром оку неће промаћи ни то да, од свих
испитивања квалитета воде у Србији због хаваријског загађења, резултати на водотоку Лужнице
након пожара на депонији не постоје објављени на сајту. Сви знамо да је и скоро две године
након пожара Турски поток најгоре категорије загађености и мртав. Шта ви кријете – Чернобиљ!?
Објавите резултате квалитета воде из маја 2024. и последње које сте узели пре 10 дана!
Завод за јавно здравље Ужице ради свој посао, врши испитивања квалитета воде по различитим
налозима, али јавно не обавештава људе о резултатима из Турског потока или Лужнице.
Јавноздравствена политика је да се обавесте они чије је здравље угрожено, а не само наручиоци.
Алармирајте јавност због резултата воде из Турског потока!
(Не)способност
Град Ужице, као оснивач на чијој територији се депонија налази и чији грађани трпе загађења,
проглашава се ненадлежним, јер је оснивач и Град Чачак, као и још 7 општина. Ненадлежним да
реагује да крене санација и да смени в.д. директора депоније Милана Ненадића за кога се не зна
како је постављен и ко га је поставио, али се зна да је својим бахатим руковођењем упропастио
ЈКП Зелен у Ариљу, а за неколико месеци на депонији спровео низ незаконтих и бескорисних радњи
као и догађај под називом „акцидент“. Небитно је да ли је у последњем „акцидент“ пукао балон
или је неко одврнуо вентил, јер Ненадић је отишао на одмор, а на депонији није било НИКОГА – ни
портира, а ни руковаоца постројења за пречишћавање вода да алармира опасност. Да није било УГ „Да (Не) Дишемо Дубоко“ до понедељка би истекло свих 800 кубика отрова у Турски порок. У случају депоније Дубоко остали оснивачи се праве „мртви“ док опасност не прође, јер да није тако
не би дуговали милионе ЈКП Дубоко, платили би гашење, усвојили планове рада за 2025. и 2026.
годину. В.д. директора Милан Ненадић тврди да ради у интересу свих оснивача и да мора свима да
подноси рачуне. Не мора. Депонија је на територији Ужица и руководство овог града мора да каже доста његовом бахатлуку и неспособности и ДОСТА тровања Ужица. Обавеза града није да буде икебана у аутократској политици Србије, ни ненадлежан, ни неспособан као што се приказује.
Обавеза града је да Ненадића одмах ОТЕРА и заштити своје грађане.
Разрешите в.д. директора депоније Милана Ненадића!
(Не)одговорност
Основни јавни тужилац Марко Димитријевић није нашао за сходно да подигне оптужницу за
уништавање прве санитарне депоније у Србији и угрожавање основних људских права Ужичана иако је имао тону докумената за кривично гоњење које му је удружење доставило, меду којима и
решење о затварању депоније три месеца пре самог пожара, а о које су се сви оглушили и тиме
директно утицали на избијање највеће еколошке катастрофе у Ужицу. За скоро две године једино је
испитао бившег директора депоније Момира Миловановића и техничку, а потом в.д. директора Тању
Кнежевић. С обзиром на нерад, удружење сумња да ова особа уопште постоји те да је скоро митско биће.
Подигните оптужницу!
(Не)надлежни, (не)способни и (не)одговорни су сви одреда, јер грађанима Ужица угрожавају
основно људско право – право на живот, достојанство, здравље, воду, ваздух, земљу. Доћи ће дан када ћете бити стварно ненадлежни и неспособни, а одговорни. И тај дан ћемо вам ми обезбедити, јер ми се боримо за живот, а ви за фотеље. Снаге су немерљиве.
П.С. Нема више депоније Дубоко, нема трансфер станице, нема рециклажног центра, нема ничега
док се не спроведе санација и рекултивација.
УГ „Да (Не) Дишемо Дубоко“
