Српска православна црква и верници данас обележавају Светог Стефана Лазаревића, деспота српског, заједно са његовом мајком, Светом књегињом Милицом, монахињом Евгенијом.
Деспот Стефан Лазаревић је био син и наследник светог српског кнеза Лазара Хребељановића, који је погинуо у бици са Турцима на Косову 1389. године, и кнегиње Милице, која је и сама била песникиња.
Године 1405. оженио је Јелену, кћи Франческа ИИ Гатилузија, господара Лезбоса.
На почетку своје владавине, 1393. године, Стефан је носио титулу кнеза.
Кад је напунио 16 година, мајка му је предала државу на управљање и повукла се у своју задужбину, Љубостињу. Српски Деспот је постао 1402. године.
Како није имао деце, 1426. године на сабору у Сребреници прогласио је сестрића Ђурђа Бранковића за свог наследника.
Деспот Стефан Лазаревић је изненада умро од можданог удара у току лова, 1427. године код места Црквине, које припада општини Младеновац.
Контроверза око тога је ли деспот Стефан Лазаревић сахрањен у Манасији или Копорину није разрешена. Оба манастира су његове задужбине. СПЦ је званично потврдила да су мошти у Копорину деспотове.
Касније је ДНК анализом утврђено да је у Манасији сахрањен блиски сродник кнеза Лазара и то је представљено као сигуран доказ да је у питању деспот Стефан.
Међутим, на основу историјских извора није спорно да је у Манасији сахрањен други син кнеза Лазара, деспотов брат Вук, чији ДНК је могао бити пронађен тамо.
Веровања
На данашњи дан требало би отићи у цркву на верски обред посвећен овом празнику.
Према народним веровањима, која се везују за овај празник и свеца, није препоручљиво дремати преко дана, како се не бисмо до краја године били поспани.
У неким крајевима Србије није препоручљиво ићи на купање и пливање.
Вечерње новости