Српска православна црква 2. јула обележава успомену на Светог апостола Јуду, Преподобног Пајсија Великог и Светог Јована Шангајског, светитеље који су својим животом, подвизима и вером оставили дубок траг у историји хришћанства.
Српска православна црква (СПЦ) и њени верници данас обележавају празник посвећен тројици великих светитеља – Светом апостолу Јуди, једном од дванаесторице Христових апостола, Преподобном Пајсију Великом, једном од најзначајнијих пустињских подвижника раног хришћанства, и Светом Јовану Шангајском, једном од најпоштованијих православних светитеља 20. века. Њихов живот обележили су вера, смирење, истрајност и служење Богу, због чега их Црква и данас посебно поштује.
Свети апостол Јуда
Свети апостол Јуда био је један од дванаесторице апостола Исуса Христа, син праведног Јосифа Обручника и брат Светог апостола Јакова. У својој саборној посланици назива себе „слугом Исуса Христа и братом Јаковљевим“, показујући велико смирење и избегавајући да истиче своје сродство са Господом. Црквено предање бележи да у почетку није разумео Христову мисију, али је касније постао један од његових најоданијих следбеника и проповедника Јеванђеља.
После Христовог васкрсења и Силаска Светог Духа, Свети Јуда проповедао је хришћанство у Јудеји, Самарији, Галилеји, Сирији, Арабији, Месопотамији и Јерменији, ширећи веру међу многобошцима. Предање каже да је страдао мученичком смрћу у пределима око Арарата, где је због проповедања Христа био разапет на крст и потом убијен стрелама, због чега га Црква поштује као великог апостола и мученика.
Молитва:
„Видећи те као Христовог рођака, о Јудо, и као храброг мученика, свештено те хвалимо, јер си обмане демонске разорио и веру сачувао: Зато данас свесвету успомену твоју празнујемо и опроштај грехова твојим молитвама задобијамо.“
Преподобни Пајсије Велики
Преподобни Пајсије Велики био је један од најпознатијих египатских монаха и пустињака. Још пре његовог рођења мајка га је, према предању, заветовала Богу, а касније је постао ученик преподобног Памба и један од најистакнутијих подвижника свог времена. Живео је у непрестаној молитви, посту и духовној борби, настојећи да се у потпуности посвети Богу.
Предање сведочи да је имао дар прозорљивости и чињења чуда, као и да је био обдарен изузетном духовном снагом. Познат је по строгом посту, па се наводи да је неретко проводио по две недеље без хране, док је једном, према сведочанству његових савременика, издржао чак седамдесет дана не окусивши ништа. Упокојио се око 400. године, а његове мошти касније су пренете у манастир преподобног Исидора Пелусиота.
(Вечерње новости/Курир)