Више од 1,66 милиона пензионера у Србији чека одлуку о усклађивању пензија, која ће зависити од економских показатеља и потреба корисника.
Висина пензија, нова усклађивања и законска ограничења међу најважнијим су питањима за више од 1,66 милиона пензионера у Србији. Уз најављено ново повећање до краја 2026. године, посебна пажња усмерена је на заштиту стандарда корисника са најнижим примањима.
Како се данас обрачунавају пензије, шта за осигуранике значи 40, а шта 45 година стажа, који модели додатног повећања се разматрају и какву финансијску подршку пензионери могу да очекују током 2026. године?
Ново повећање пензија до краја 2026. године
Коначна одлука о томе колики ће бити наредни раст пензија још није донета, а очекује се да проценат буде познат у наредних 7 дана. Висина усклађивања зависиће, између осталог, од учешћа пензија у бруто домаћем производу и других економских показатеља.
Ипак, из ПИО фонда је потврђено да се ново усклађивање очекује до краја 2026. године.
Директор ПИО фонда Реља Огњеновић рекао је да се већ ради на моделу којим би додатна подршка била усмерена на пензионере са најнижим примањима, посебно оне чије пензије износе до 40.000 и 45.000 динара.
Како је објашњено, није исто повећати пензију кориснику који прима 100.000 динара и ономе чије је месечно примање 30.000 или 40.000 динара.
Тренутно су у разматрању два начина
Први модел предвиђа различите проценте повећања. То би значило да би пензионери са најнижим примањима добили већи проценат повећања у односу на оне са вишим пензијама.
Други модел подразумева увођење посебног додатка, односно додатну новчану помоћ за кориснике са нижим пензијама, која би се исплаћивала одвојено од редовног усклађивања.
Шта значи 40 година радног стажа?
Једно од честих питања јесте да ли особа са 40 година стажа аутоматски добија посебну, вишу минималну пензију.
Закон о пензијском и инвалидском осигурању не предвиђа посебну категорију најниже пензије само на основу тога колико неко има година стажа. Уместо тога, постоји прописани најнижи износ пензије за одређене категорије осигураника.
Ако се након обрачуна старосне, превремене старосне или инвалидске пензије добије износ који је нижи од законског минимума, кориснику се исплаћује најнижа прописана пензија.
Колика је тренутно најнижа пензија?
Након последњег усклађивања од 12,2 одсто, које се примењује од децембра 2025. године, најнижа пензија за запослене и самосталне делатности износи 31.092 динара.
За пољопривреднике најнижи износ пензије је 24.443 динара.
Поређења ради, након усклађивања од 1. јануара 2025. године, најнижа пензија за запослене и самосталне делатности износила је 27.711,33 динара, док је за пољопривреднике била 21.786,02 динара.
40 година стажа и превремена пензија: Колики је пенал?
Четрдесет година стажа један је од услова за остваривање права на превремену старосну пензију.
Право под истим условима имају и мушкарци и жене, уз најмање 40 година стажа осигурања и 60 година живота.
Међутим, превремени одлазак у пензију значи и трајно умањење месечног примања.
Пензија се смањује за 0,34 одсто за сваки месец ранијег одласка у односу на 65 година живота. За жене се обрачунава период до њихове прописане старосне границе, која у 2026. години износи 64 године.
Укупно трајно умањење може да достигне највише 20,4 одсто.
А шта доноси 45 година стажа?
Код обрачуна пензије постоји ограничење у погледу пензијског стажа који се узима у обзир, највише 45 година.
Осигураник који има 45 година стажа може да оствари право на старосну пензију без обзира на године живота.
Колика може бити највиша пензија?
Висина највише пензије ограничена је кроз два параметра.
Пензијски стаж који се узима у обзир не може бити дужи од 45 година, док лични коефицијент осигураника не може бити већи од 3,8. Годишњи лични коефицијент може износити највише пет.
Након усклађивања од 10,9 одсто, које је почело да се примењује 1. јануара 2025. године, вредност општег бода износила је 1.492,58 динара.
Када се максималних 171 личних бодова, колико се добија множењем коефицијента 3,8 са 45 година стажа, помножи са вредношћу општег бода, добија се највиши износ пензије од 255.231,18 динара.
Пре тог усклађивања максимални износ био је 230.145,48 динара.
Након децембарског повећања од 12,2 одсто, теоретски лимит је порастао на око 286.369 динара, док се новији номинални износ највише пензије тек утврђује.
Ко још може да добије додатни новац током 2026. године?
Поред редовне пензије, пензионери током 2026. године могу остварити и различите облике финансијске подршке.
Увећање уз пензију
На основу Уредбе Владе Србије донете у децембру прошле године, пензионерима чија месечна примања не прелазе 73.734 динара исплаћује се додатни новчани износ као увећање уз пензију.
Ова мера важи закључно са пензијом за новембар 2026. године.
Једнократна финансијска помоћ
Управни одбор ПИО фонда усвојио је измене Финансијског плана за 2026. годину. Тиме је буџет фонда повећан за 4,7 одсто, на укупно 1.429,45 милијарди динара.
Додатна средства намењена су и за исплату једнократне новчане помоћи корисницима старосних, превремених старосних, инвалидских и породичних пензија који имају пребивалиште у Србији.
Висина ове помоћи биће одређена у зависности од износа пензије.
Пакети солидарне помоћи
Од марта се наставља и подела стандардизованих пакета солидарне помоћи пензионерима са најнижим примањима.
Током ове године пакете је добило више од 105.500 корисника.
ПИО фонд бележи раст прихода
Подаци о пословању ПИО фонда за првих шест месеци 2026. године показују позитивне трендове, који представљају основ за стабилну исплату пензија и ново планирано усклађивање.
Приходи од доприноса већи за 13,62 одсто
Приходи од доприноса за пензијско и инвалидско осигурање у првих шест месеци ове године достигли су 520,78 милијарди динара, што представља готово половину годишњег плана.
У односу на исти период претходне године, приходи су већи за 13,62 одсто.
На једног пензионера долази 1,7 запослених
У Србији тренутно има 2,83 милиона обавезно осигураних грађана и 1,66 милиона корисника пензија.
То значи да на једног пензионера долази око 1,7 запослених.
Мање ослањање на државни буџет
Раст запослености и већи приходи од доприноса довели су и до смањења учешћа дотација из државног буџета у финансирању пензија.
Учешће буџетских дотација сада износи око 20 одсто, док је раније држава обезбеђивала око 50 одсто укупних расхода за пензије.
Све наведено указује на промене у пензијском систему током 2026. године, док ће за кориснике са најнижим примањима посебно значајно бити како ће изгледати наредно усклађивање и да ли ће бити уведен додатни модел подршке.
курир.рс