Око 1.000 пацијената са карциномом плућа у Србији од 1. октобра добиће нову могућност лечења која може да им продужи живот и помогне да болест дуже буде под контролом, саопштило је данас Удружење за борбу против рака плућа „Пуним плућима“.
Имунотерапија ће од тог датума бити доступна за три нове групе пацијената, укључујући пацијенте са ограниченим и проширеним стадијумом ситноћелијског карцинома плућа, као и пацијенте са стадијумом ИИИ карцинома плућа који не може да се оперише, наводи се у саопштењу.
Такође, према најавама надлежних, очекује се да од пролећа наредне године имунотерапија буде доступна и за још око 600 пацијената оболелих од сквамозног карцинома плућа, који се сада лече само хемотерапијом.
Из Удружења подсећају да је рак плућа водећи узрок смрти од малигних болести у Србији, са готово 7.000 новооболелих и 5.000 преминулих годишње.
„Забрињавајуће је што је овај карцином од пре две године водећи узрок смртности и код жена, па правовремен приступ терапији чини кључним.Међутим, у нашој земљи се карцином плућа код чак 70 одсто пацијената открива тек у метастатском стадијуму, када су могућности лечења знатно ограничене. Разлог за то лежи у чињеници да су први симптоми, попут кашља, замора или отежаног дисања, неспецифични и често се приписују безазленим стањима, нарочито код пушача, који су на те тегобе навикли“, истиче се у саопштењу.
Како наводе, нове савремене терапије, за лечење два облика ситноћелијског карцинома плућа примењиваће се на различите начине.
„Код пацијената са ограниченим стадијумом ситноћелијског рака плућа, код којих након хемиотерапије и зрачења нема прогресије болести, имунотерапија се уводи као наставак лечења. Такође, ако након почетног лечења нема погоршанја болести, можемо да наставимо лечење имунотерапијом и покушамо да продужимо период без прогресије“, каже доц. др Михаило Стјепановић, директор Клинике за пулмологију Универзитетског клиничког центра Србије.
Како објашњава, код проширеног стадијума, када се болест већ проширила изван подручја у којем је настала, имунотерапија се примењује одмах на почетку лечења, заједно са хемиотерапијом. Иначе, реч је о веома агресивном облику карцинома плућа који може брзо да напредује, због чега је важно да се ефикасно системско лечење започне што раније.
„Код проширеног стадијума имунотерапију уводимо одмах, заједно са хемиотерапијом, како бисмо што раније деловали на болест. За пацијента то значи додатну могућност лечења са циљем да болест дуже буде под контролом и да се продужи живот уз што бољи квалитет живота. Ситноћелијски карцином плућа представља један од најагресивнијих облика рака плућа, а могућности лечења ове болести деценијама су биле веома ограничене“, рекао је он.
Према његовим речима, након више деценија без значајнијих терапијских помака у лечењу ситноћелијског карцинома плућа, пацијентима су данас доступне нове могућности које мењају очекивања од лечења.
„Код пацијената са ограниченим стадијумом болести, готово половина нема знакове напредовања болести ни две године након завршетка иницијалног лечења, што представља важан корак ка дуготрајнијој контроли болести и бољој прогнози. Савремене терапије постепено мењају ток болести и претварају оно што је некада била искључиво болест са веома лошом прогнозом у стање које је код великог броја пацијената, могуће држати под контролом током значајно дужег периода“, каже доц. др Стјепановић.
Указује да је нова могућност лечења посебно значајна за пацијенте са нересектабилним стадијумом ИИИ неситноћелијског карцинома плућа.
„Реч је о локално узнапредовалој болести која се није проширила на удаљене органе, али због положаја или распрострањености тумора не може да се лечи операцијом. Основ лечења је хемиотерапија и зрачење, али и када након овог лечења нема знакова погоршанја болести, ризик да се она поново појави или напредује остаје висок. Такође, за пацијента је важно да се лечење не завршава након хемиотерапије и зрачења“, истиче доц. др Стјепановић.
Како каже, ако болест није напредовала, сада постоји могућност да наставимо лечење имунотерапијом, у периоду када је болест још под контролом, а циљ је да тај период траје што дуже и да се пацијенту пружи већа шанса за дугорочно преживљавање.
„Данас готово половина оболелих (43 одсто) доживи пет година од постављања дијагнозе, а да трећина нема прогресију болести, што је пре само неколико година било тешко замисливо за ову групу болесника. Ови резултати показују да савремене терапијске могућности могу да обезбеде не само дужу контролу болести, већ и реалну шансу за дугорочно преживљавање и очување квалитета живота пацијената“, истиче др Стјепановић.
Према његовим речима, још једна група пацијената, који су оболели од сквамозног карцинома плућа ће у блиској будућности бити у прилици да се лече савременом имунотерапијом, за коју су до сада били ускраћени.
„Савремени европски и светски протоколи препознају имунотерапију у комбинацији са хемиотерапијом као стандард лечења у првој линији за одговарајуће пацијенте са метастатским неситноћелијским карциномом плућа, независно од хистолошког подтипа тумора и нивоа ПД-Л1 експресије. Циљ оваквог приступа је да се пацијентима омогући приступ најефикаснијем лечењу онда када оно може да донесе највећу корист, на самом почетку терапијског пута“, објашњава он.
Такав стандард, како додаје, већ је доступан пацијентима у бројним земљама региона, где се одлука о примени имунотерапије у првој линији не заснива искључиво на хистологији тумора или нивоу ПД-Л1 експресије.
„Омогућавање доступности имунотерапије свим одговарајућим пацијентима у првој линији лечења представља важан корак ка правичнијем, савременијем и ефикаснијем здравственом систему“, закључује доц. др Стјепановић.
Сваки пацијент са карциномом плућа заслужује једнаку шансу за лечење и дужи живот. Хистолошки подтип тумора или ниво једног биомаркера не би смели да буду препрека приступу терапији која је препозната као стандард савременог лечења, наглашавају из Удружења.
„Према речима струке, савремени светски водичи више не препоручују самосталну примену хемотерапије у лечењу карцинома плућа. У зависности од карактеристика болести, пацијентима се препоручује циљана или имунотерапија, самостално или у комбинацији са хемотерапијом. Међутим, пацијенти не бирају хистолошки подтип свог тумора нити ниво ПД-Л1 експресије и зато не би смели да имају различите шансе за лечење“, истакла је Оља Ћоровић, представница Удружења пацијената „Пуним плућима“.
Како указује, сваки пацијент заслужује приступ најефикаснијој терапији у тренутку када она може да му пружи највећу корист, односно што раније у току лечења. Према њеним речима, одобрење терапије за ситноћелијски и неситноћелијски карцином плућа у ИИИ стадијуму, као и најава да ће и пацијенти са сквамозним карциномом плућа бити лечени имунотерапијом, представљају најзначајнији помак у последње три године.
„Важан корак напред је и увођење нове супкутане примене терапије, која пацијентима омогућава да лечење приме за свега неколико минута и знатно краће бораве у болници. То је промена која не доноси само савременији начин примене терапије, већ пацијентима скраћује драгоцено време и олакшава свакодневно суочавање са болешћу. Ови велики помаци омогућиће да се највећи број пацијената лечи у складу са светским и европским протоколима. Остаје нерешено питање савременог лечења једне мање групе пацијената са ретким и честим генским мутацијама, али верујем да ће држава у наредном периоду пронаћи решење и за њих“, закључила је Ћоровић.
Извор: танјуг.рс