Чајетина – Док српска села остају све празнија, он је остао да својим рукама подигне дедовину.
Најпознатији Златиборац Лука Црепуљаревић након уписаног факултета и честог боравка у граду и даље је остао доследан свом циљу, не жели дозволити да се угаси огњиште које су саградили његови деда и баба.
„Ја сам за ових годину дана постао сигуран да су моја размишљања исправна и тиме сам стекао самопоуздање и уверење да сам на правом путу. Понекад бих се колебао, али нисам одустао од тог неког дечачког сна који сам испунио. Људи су у мени препознали ту неку искреност. Уз помоћ добронамерних људи који су ми дали ветар у леђа, масовним коментарима улили су ми велику храброст за све ово што радим, и испливао сам у народу као пример једног позитивног младог човека који жели да живи на селу и буде пример другима”, рекао је за РИНУ Лука.
Да није било Луке сеоско домаћинство у Семегњеву било би на жалост као и свако друго у Србији. Пропало би, а куће се урушиле.
„Био сам решен да овом дому дам смисао, другачије је када има у њега неко да уђе и наложи ватру. Успео сам да кућу реновирам, да је адаптирам и једна породица да живи нормално. На овоме не желим да станем, хвала Богу да је све пуно и штале и амбари или и обори и ливаде, стоке имам доста, зимнице, све што треба једном домаћинству да се прехрани током зиме. Накупио сам довољно сена, пластеник и врт . Оно где сам ускраћен и што нисам могао да купим је механизација која ми је неопходна да могу сам обрађивати веће површине земље. Остало је још и да урадим шталу, како би стока имала пристојан простор где би боравила, а и где би паркирао механизацију”, прича овај млади домаћин са Златибора.
Део циљева је остварио, уписао је факултет и успешно очистио годину у року. Није му отежавало то што живи на селу.
„Оно што је следећи битан циљ јесте да се оженим, али не потенцирам до 25 године тј када се стекну сви услови да формирам породицу”, искрен је Лука.
Овај младић додаје да је поносан на себе, јер иако можда нема, попут његових вршњака, скупе аутомобиле и најновији телефон, зна да је све оно што има стекао својим поштеним радом. „Оно што поједем сам сам узгајао, направио.. на то сам највише поносан. Можда и немам много, али образ ми је чист, а то је најважније, закључује овај Златиборац.
РИНА / ГЗС
