Јул и август у Србији обележиће средње и максималне температуре изнад вишегодишњег просека, посебно у Београду и широј околини. За Србију, пробијање глобалне границе значио би улазак у период у коме садашњи екстреми постају све чешћи и скупљи.
И овог лета Србија ће бити суочена с високим температурама изнад просека, као и великим бројем тропских дана, али и топлотним таласима који су из године у годину све учесталији.
Према најавама РХМЗ-а, предстојеће лето 2026, рачунајући од 1. јуна до 31. августа, донеће средње температура ваздуха изнад просека, са одступањем до 1 степен Целзијуса, што доказује да се Србија загрева брже од глобалног просека.
Просечна годишња температура већ је топлија за више од 1,8 °Ц у односу на прединдустријско доба, што је само доказ да климатске промене узимају маха.
Али, које су последице ако се настави тренд загревања?
Србија се загрева брже од глобалног просека
Климатске промене, које су најмање десет пута брже него икад у прошлости Земље, повећале су штете и губитке, угрозиле животе људи и функционалност природних система, како у свету тако и у Србији.
Процене показују да се Србија загрева више и брже од глобалног просека, а који иначе износи 1,5 °Ц, наводи се у „Програму прилагођавања Републике Србије на измењене климатске услове за период 2023-2030. године„.
Услед климатских промена, свет је тренутно за око 1,4 степена Целзијусових топлији од прединдустријског доба, а забрињавајуће прогнозе научника говоре да ће свет пробити границу загревања од 1,5 °Ц већ крајем ове деценије, преноси портал Клима101.
Иначе, глобална граница од 1,5 °Ц била је усвојена у Париском споразуму 2016. године, кад су тадашњи актуелни подаци и закони физике говорили да би заустављање загревања на тој тачки спречило многе екстремне последице климатских промена.
За Србију, пробијање глобалне границе од 1,5 °Ц значио би улазак у период у којем садашњи екстреми постају све чешћи, али и скупљи.
Наиме, како пише Клима101, Србија се већ загрева брже од глобалног просека. Просечна годишња температура већ је топлија за више од 1,8 °Ц у односу на преиндустријско доба. Чешћи су топлотни таласи, дуже суше, интензивнији пљускови и већи притисак на водне ресурсе, пољопривреду, шуме, здравље људи и инфраструктуру.
Свет на путу ка најгорим сценаријима
– Свет на 1,5 °Ц за Србију већ значи климу у којој су године попут 2012, 2017, 2024. или 2025. мање изузетак, а више упозорење како може изгледати нова нормалност – рекао је наш чувени климатолог, др Владимир Ђурђевић, који је више пута наглашавао озбиљност ситуације и упозоравао да је свет на путу ка најгорим сценаријима глобалног загревања.
– Ако се не предузму одлучне акције за смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште, до 2065. године температура би могла порасти за 2 степена Целзијуса – рекао је Ђурђевић за „Блиц“ и додао да би одсуство превентивних мера могло довести до пораста температуре од чак 4 степена до краја века.
Важност 1 степена најбоље се разуме на примеру човека
Климатолог Ђурђевић је објаснио колико је опасно ако се планета загреје за само један степен.
– Када човек има телесну температуру од 36 степени то је у реду, када је температура 37 то пали аларм, а са температуром од 38 степени нисте добро – рекао је Ђурђевић.
Он је упозорио да раст глобалне температуре покреће системске промене.
– Кад је планета топлија за 1 степен, то значи више екстремних климатских догађаја. Зато нас муче суше, шумски пожари, екстремне падавине и поплаве које ће тек бити интензивније и горе у будућности. Трпећемо веће штете и дефинитивно биће нам мање угодно на планети – рекао је Ђурђевић.
Лето 2026. у Србији још топлије
Према најавама Републичког хидрометеоролошког завода Србије (РХМЗ), предстојеће лето, рачунајући од 1. јуна до 31. августа, донеће средње температура ваздуха изнад просека, са одступањем до 1 степен Целзијуса.
– Вредности средње сезонске температуре ваздуха од 21 до 25, у вишим пределима од 13 до 18 степени Целзијуса. Број тропских дана у нижим пределима од 35 до 55 – навео је РХМЗ.
У јулу изражени и дуги топлотни таласи
Како наводи РХМЗ, јул нам доноси право лето с високим температурама и израженим топлотним таласима.
Ипак, повремени пљускови могу краткотрајно донети освежење. Укупна количина падавина неће значајније одступати од просека.
Средња максимална температура ваздуха у јулу биће изнад вишегодишњег просека, с вредностима у просеку вишим за 0.5 степени Целзијуса до 1.0 степени Целзијуса у односу на вишегодишњи просек.
И август у знаку екстремних врућина
Август наставља у знаку врућина, уз честе топлотне таласе и спарне дане. Локални пљускови и непогоде могу се повремено јављати, али без већих количина кише. Доминираће стабилно и топло летње време.
Средња минимална температура ваздуха у августу биће изнад вишегодишњњег просека са вредностима за 0.5 степени Целзијуса до 1.0 степени Целзијуса изнад вишегодишњег просека.
У Београду и широј околини предвиђа се вредност августовске средње минималне температуре ваздуха око 18.7 степени Целзијуса.
Блиц