Српска православна црква и њени верници данас обележавају дан Светог свештеномученика Василија, епископа амасијског, великог страдалника за веру Христову који је живот положио не одричући се истине и Јеванђеља ни пред царевима ни пред мукама.
Био је епископ Амасијски. Лициније, зет цара Константина, чијом је сестром био ожењен, претварао се пред царем као хришћанин, али када је добио од цара на управу цео Исток, он је почео најпре тајно а после и јавно да гони хришћане и утврђује идолопоклонство. Једном је хтео оскврнити девицу Глафиру, која је била у служби царичиној.
Она се пожалила царици, и царица ју је тајно посла из царског двора у Никомидији у област Понтијску. Девица је дошла у град Амасију, и ту је срдачно примљена од епископа Василија и осталих хришћана. Глафира је била врло радосна, што је остала девица и писала је о томе царици. И царица се радовала и слала јој новац за храм Амасијски.
Међутим, једно писмо Глафирино, упућено царици, дошло је у руке царском евнуху, који га је показао цару Ликинију. Сазнавши цар где се налази Глафира, одмах је послао људе да доведу у Никомидију и њу и епископа.
У међувремену је умрла Глафира, те су војници доведли само Василија везана. После мука и тамнице свештеномученик Василије је посечен и бачен у море, 322. године. У хришћанској традицији се помиње да су његови клирици, по указању ангела Божјега, нашли Василијево тело близу града Синопа, извукли га из воде помоћу рибарских мрежа, и пренешли у Амасију, где су га чесно сахранили у храму, који јр он и подигао.
Српска православна црква слави га 26. априла по црквеном, а 9. маја по грегоријанском календару.
Ово је била слава рабаџија, па тиме и београдских Палилулаца староседелаца, који су се осим земљорадње бавили и рабаџилуком.
Тропар
Био си наследник Апостола престолом и заједничар духом, богонадахнуто дело си нашао у виђењу духовног узрастања: Због тога си уздизао реч истине и ради вере си до крви пострадао, свештеномучениче Василије: Моли Христа Бога да спасе душе наше.
Вечерње новости