Српска православна црква и њени верници данас обележавају преподобног Давида Солунског.
Родом је био Солуњанин. Читајући Свето Писмо и житија светих мужева он се трудио да их подражава, а особито светим стубовима. Он се попео на једно бадемово дрво седећи без ичега на његовим гранама, ту је тешио корисним саветима све оне који су му долазили.
Његов ум је био устремљен ка божанској висини, зато га је Бог обогатио даром чудотворства и он је постао светозарни стуб Цркве, који је својим чудесима просвећивао све.
Неки његови ученици су га молили да сиђе са дрвета и да живи у келији коју ће му они направити. Ипак, свети Давид је три године остао на дрвету. Тада му се јавио анђео Господњи и рекао му да је Господ испунио његове молитве и подарио му смиреноумље и побожност коју је од Бога тражио. Затим је сишао са дрвета и уселио се у келију коју су му направили под бадемовим дрветом. Подносећи сваку оскудицу, зиму и врућину достигао је бестрашће.
Толико се очистио постом, молитвом и бдењем, да се удостојио примити велику благодат од Бога. Многобројним чудесима својим задивио је људе.
Једном приликом, када се младић приближио келији кренуо је да вришти како га пржи огањ и онда је Давид пружио руку кроз прозорче, благословио га је и изгнао демона из њега. Једну слепу жену, коју су му довели, он помоливши се Богу, благословио је знаком крста и она је одмах прогледала.
Митрополит Солунски Аристид и сви великаши и грађани замолили су једном преподобнога да оде у Цариград цару Јустинијану (527-565) ради завршавања неких градских послова.
При сусрету са царем је узео жара на руку, метнуо тамјан, и окадио цара, без икакве повреде руке своје. Видевши то, цар му се поклони до земље.
При повратку натраг у Солун преподобни се, по предсказању, упокојио на домаку града 548. године. Његово свето тело је пренето у град и сахрањено у манастиру мученика Теодора и Меркурија.
Мошти су остале целе и нису иструлиле.
Својим анђеоским животом и натприродним чудесима овај блажени отац превазишао је границе људске природе и отишао је ка Господу своме, кога је још као млад заволео.
Извор: 24седам