„За две године створили смо препознатљив културни идентитет Златибора“.
Културни центар „Златибор“ је 1. децембра обележио другу годишњицу рада – више од 200 програма, хиљаде посетилаца и нови стандарди у културној понуди најпосећеније планине у Србији.
„За две године створили смо препознатљив културни идентитет Златибора“
Како бисте описали протеклу годину у Културном центру „Златибор”?
Протекла година била је најдинамичнији период од оснивања нашег Културног центра. Наш циљ је од почетка био да култура буде доступна свима – мештанима, деци, туристима, чак и онима који културне садржаје на Златибору нису очекивали, а сада се на њих већ навикли. Управо та свест да људи рачунају на нас представља један од највећих успеха.
Година иза нас почела је у знаку ликовне уметности – монументалних изложби, промоција монографија и програма који су нас вратили коренима српске културе и писане речи. Уследиле су представе, духовне беседе, промоције књига, као и богата позоришна сезона која је привукла публику свих генерација. Публика се полако обликовала, проширивала, враћала, и то је најјаснији доказ да радимо нешто исправно.
Утисак је да сте у великој мери проширили садржај. Да ли је то била стратегија од почетка године?
Да, од самог почетка смо имали идеју да програмски пресек буде разноврстан и да негује више уметничких дисциплина. На пример, драмски програм се ове године развио снажније него икад. Публика је имала прилику да види представе које дотичу најразличитије теме – од „Јелене Анжујске”, преко психолошких драма, породичних прича, до представа за децу које су биле изузетно посећене. Велики одзив на дечјим представама за нас је посебно важан. Дечија публика је срце сваког културног центра и она најбоље осликава будућност културног живота једне средине.
Осим тога, имали смо и програме који су спајали духовност и уметност, попут програма посвећених српској средњовековној баштини, као и концерте који су публику водили од камерне музике до етно израза, од стандардних форми до савремених интерпретација. Посебно је инспиративани су били наступи музичара на необичним локацијама – поред водопаду у Гостиљу и Семегњеву, на летњој позорници у Трипкови или на врху Торника.
Ове године културни програми су одржавани и ван самог Златибора. Зашто вам је то важно?
Култура не сме да буде затворена у један простор. Ми смо од почетка имали визију да Културни центар „Златибор” буде установа која дише са својом средином и која иде ка људима, а не само да чека да људи дођу ка њој. Зато смо програме износили и у села, школе, на отворене локације, у Чајетину, Трипкову, Сирогојно, Семегњево, Борову Главу, Јабланицу.
То је посебно дошло до изражаја током манифестација као што су „Михољски сусрети села” и „Култура(на)тура“ где смо истовремено неговали традицију, ојачали културни живот ван центра и подржали ствараоце који су често ван великих токова културних институција.
Публика је нарочито реаговала на велике концерте и отворене програме. Шта бисте издвојили као најупечатљивије?
Заиста је тешко нешто издвојити, јер је година била испуњена снажним догађајима. Од концерта Васила Хаџиманова који је донео енергију светских сцена у једну малу планинску позорницу, до Кабареа на Торнику који је показао да и најудаљеније тачке општине могу постати центри културе. Ту су и „Писма Десанке Максимовић”, концерти „Музиком кроз свет”, отварања изложби која су окупљала публику различитих интересовања, монодраме које су изнова доказивале да интимни израз има своју снагу.
Све то је створило сплет програма који је радио као једна симфонија: сваки догађај је носио један тон, а заједно су чинили богатство културне понуде.
Културни центар ове године је често био помињан и када је реч о сарадњама. Колико вам је значајно да се Културни центар „Златибор” позиционира ван локалних оквира?
Сарадње су један од стубова нашег рада. Ове године смо остварили неколико изузетно важних партнерстава – од Никшићког позоришта, позоришта из Велебита, преко сарадње са дечјим ансамблима из Грачанице, до потписивања Протокола са хором „Кораис” из Солуна. Свака од тих сарадњи има далеко већи значај од самог догађаја. Она ствара мостове.
Управо зато је и наш велики пројекат „Културна дипломатија градова” ове године заживео и добио прве облике. Култура је најбољи вид дипломатије – она не дели, она повезује, укида границе и отвара врата. А ми смо ту да та врата ширимо што више.
Посебно је запажено учешће деце – од представа до фестивала „Деца међу нарцисима“. Шта то говори о развоју културе у општини?
То говори да смо на правом путу. Дете које дође на представу, на радионицу, које види музичара, глумца, сликара, које чује стих – то дете расте уз културу. И већ сада видимо да многи од њих не пропуштају ниједан догађај. То нам је највећа потврда.
Фестивали „Деца међу нарцисима” и Дечји позоришни фестивал били су прави празници стваралаштва – од представа, до књижевних вечери, до програма у којима су деца даривала својој публици. И то је оно најлепше: деца деци дарују.
Година је била садржајна и у домену визуелних уметности. Како публици приближавате изложбени програм?
Ликовни програм је један од најјачих сегмената нашег рада. Изложбе које смо приређивали нису само поставке – оне су биле сусрети. Аутори су разговарали са публиком, причали о свом процесу, откривали светове који стоје иза сваког платна. Изложбе су нам доносиле публику која је гладна визуелног израза, али и туристе који су били искрено изненађени нивоом програма који нудимо на планини.
Стиче се утисак да је иза вас година непрестаног рада. Шта је оно на шта сте најпоноснији?
Најпоноснији смо на то што смо створили културни ритам који публика препознаје. На то што сада, кад уђу у Културни центар, људи знају да их очекује нешто вредно, нешто што ће им улепшати дан, променити перспективу или их једноставно учинити радосним.
Поносни смо и на тим који је изнео огроман број програма – на људе који сваког дана раде да би култура била видљива, жива и доступна.
Шта публика може да очекује у наредном периоду?
Очекује нас наставак свега што смо започели – раста, сарадњи, нових програма, већег присуства у свим деловима општине и још богатија понуда за децу, одрасле, туристе, ученике, љубитеље уметности. Желимо да Културни центар „Златибор“ и даље буде место сусрета, инспирације и заједништва.
И, наравно, 1. децембра ћемо обележити две године рада – две године културе која расте заједно са својом публиком. То ће бити тренутак да се захвалимо свима који нас прате, подржавају и верују у оно што градимо.
НАФФИТ: ФЕСТИВАЛ КОЈИ ЈЕ ОТВОРИО НОВУ СЦЕНУ
Први Национални фестивал филма и телевизије – НАФФИТ одржан ове године на Златибору, већ у свом премијерном издању наметнуо се као догађај који ће дугорочно обликовати културну мапу овог краја. Како видите његов утицај на културни живот Златибора и будући развој фестивала?
Фестивал је окупио ауторе, редитеље, студенте филмских академија и госте из више земаља, који су Златибор препознали као изузетан простор за стварање. Приказана су премијерна остварења, организоване радионице и разговори са ауторима, уз посебно снажно интересовање млађе публике.
НАФФИТ је Златибор позиционирао као ново одредиште филмског туризма, а инострани гости су нагласили да фестивал има потенцијал да постане један од најзначајнијих филмских сусрета у региону. На тај начин, овај млади фестивал већ је постао један од важних темеља културног развоја планине.
Златиборске вести
