Председник Србије Александар Вучић наговестио је да би школски часови можда требало да се скрате. Истакао је да циљ није да ђаци проведу мање времена у образовним установама већ да буду концентрисанији. Председник Форума средњих стручних школа Београд Милорад Антић је навео за Еуронеwс Србија да он није за наведену промену.
На почетку је истакао да је скраћивање часова озбиљна проблематика.
Адвертисемент
„Структура часа је таква да је потребно око пет минута да се у електронски дневник упише час, ко је одсутан као и наставна јединица. Након тога иде обнављање претходног градива и повезивање старе наставне јединице са претходном. За то треба око десет минута“, казао је.
Према његовим речима, главни део часа, односно предавање новог градива траје око 20, 22 минута.
„Последњих десет минута часа је интерактиван. Кроз питања и одговоре се проверава колико су ђаци запамтили, схватили и научили нову наставну јединицу. Већина људи са којима сам разговарао, као и ја, нисмо за скраћивање часова из наведених разлога“, рекао је.
Напоменуо је да у Финској, која, према његовом мишљењу, има најбољи систем образовања, час траје 45 минута.
„Разлика је само што одмори трају дуже него код нас. Зна се да за ручак имају паузу од 30 минута. Постоје земље у којима час траје и 50 минута, у неким и сат времена. Скандинавске земље имају часове од пола сата, али то није дало неке резултате“, рекао је.
Председник Форума средњих стручних школа Београд сматра да треба да се уради реформа образовања и уџбеника, да се опреме школе, да се забрани употреба мобилних телефона у школама.
„Такође треба у школе да се уведе више активности попут спорта, културе, музичких и ликовних секција“, закључио је Милорад Антић.
Мишљење учитељице
Учитељица једне београдске школе је за Еуронеwс Србија навела да ђаци могу да одрже концентрацију и дуже од 45 минута.
„Ми радимо на међупредметној повезаности, да нема јасне границе између часова. Градиво се шири у концентричним круговима и часови су динамични јер имају знања из претходних разреда“, објаснила је.
Истакла је да часови треба да се држе тако да ученици буду активни током обраде новог градива.
„Уколико учитељи или наставници причају пола сата без прекида, ђацима то постаје заморно и губе концентрацију врло брзо. Међутим, ако је час динамичан, онда они немају никакав проблем са концентрацијом и могу да буду веома активни“, закључила је учитељица.
Мишљење педагога и психолога
О овој теми је у емисији Хајде да разговарамо говорила и педагог и психолог Јелена Кенић. Навела је да сматра да скраћивање часова не би донело позитивне промене.
„Мислим да треба да се бавимо тиме због чега је дошло до смањене пажње. Шта узрокује смањену пажњу код деце? И шта је то у раном развоју што утиче да деца у првом, другом и осталим разредима делују као да нису довољно спремна да одрже своју пажњу 45 минута, што је уобичајено трајање часа, тиме треба да се бавимо“, казала је саговорница.
Кенић је додала да данашње генерације сигурно другачије функционишу од претходних зато што се све убрзало.
„То видим код оних најмлађих кад тестирам децу за полазак у први разред. Видим да су нешто слабије вербалне способности, деца су мање говорљива, више гласова не знају да изговоре. Много ређе се сусрећу са оловком, много ређе са писањем и имају нешто слабију пажњу. Неке манифестације показују да је пажња смањена. На пример, окрећу се, не могу да задрже пажњу на материјалу, желе да устану“, навела је.
Напоменула је да мисли да је изложеност телефонима допринела томе да им пажња буде смањена.
„Оно што се разматра и што показују новија истраживања то је да екрани свакако утичу на развој детета у раном периоду, дакле на његову пажњу, на његово функционисање, на његов вербални развој“, рекла је.
Објаснила је да се током коришћења мобилног телефона не активира мозак и да излагање информацијама није исто што и учење.
„Ако желимо да деца буду спремна за нови свет, њима треба све што им је раније требало. Требало би да знају да уче, да знају да размишљају, да знају да критички мисле, да селектују информације и да буду спремни да у овај свет донесу нешто ново, неко ново размишљање. То је веома сложен процес и ако нам је циљ да деца изађу таква из школе, ми школу морамо променити, али то мора бити веома промишљено да би се тај циљ постигао“, казала је педагог и психолог Јелена Кенић.
Подсетимо, Влада Србије усвојила је 17. јула Предлог закона о изменама и допунама Закона о уџбеницима, а председник Владе проф. др Ђуро Мацут изјавио је том приликом да је усвајање тог предлога закона историјска одлука за нашу државу, нашу децу и друштво у целини.
Премијер Мацут је усвајање Предлога закона о изменама и допунама Закона о уџбеницима оценио као победу знања, националне одговорности и сувереног права Србије да своју децу образује по сопственим вредностима и стандардима, саопштено је из Владе Србије.
Премијер је нагласио да враћање кључних наставних предмета у руке домаћих аутора и издавача није само законска измена, већ цивилизацијска порука да Србија има снаге, воље и способности да самостално обликује своју просвету и будућност.
Euronews
