Нови Закон о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима требало би грађанима да омогући да коначно буду “своји на своме”, односно да буду регистровани као власници објеката у којима живе или раде. И док је предлог закона у скупштинској процедури, Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре објавило је кратко упутство за упис непокретности.
Како наводе, да би се непокретност уписала потребно је пријавити објекат путем дигиталне платформе коју успоставља Агенција за просторно планирање и урбанизам уз подршку Републичког геодетског завода (РГЗ). Платформа ће укрштати податке из пријаве са подацима о објектима и власницима из јавних евиденција да би се утврдили носиоци права својине.
Подношење пријава и праћење њиховог статуса одвијаће се искључиво онлине, уз подршку локалних самоуправа, а Агенција за просторно планирање и урбанизам прибављаће уместо грађана сву доступну документацију из јавних евиденција службеним путем.
Цео поступак одвијаће се фазно. Тако ће општине на платформу у року од 30 дана од ступања закона на снагу унети своје зонинг планове, агенција ће проверавати податке у року од 15 дана, а потом грађани у року од 60 дана подносе пријаве преко платформе за сваку непокретност појединачно.
Агенција ће затим упоређивати податке из пријава и јавних евиденција и донети одлуку. Уколико је потребно решити претходна питања обавестиће подносиоца пријаве. Ако је одлука позитивна Агенција за просторно планирање и урбанизам издаје потврду и доставља је РГЗ-у који врши приоритетни упис права својине, без обзира на претходне поступке и без наплата такси и накнада.
Уколико је одлука негативна, агенција ће без одлагања о томе обавестити подносиоца пријаве и надлежног грађевинског инспектора.
За објекте који су изграђени на туђем приватном земјишту, без правног основа, агенција позива подносиоца да уреди односе са власником земљишта. Објекти изграђени на површинама које су планиране и приведене јавној намени, као и у заштићеним подручјима, биће уклоњени или ће постати власништво државе.
Привремени објекти попут мобилних кућа, контејнера и балон хала, биће евидентирани без уписа права својине. За објекте који нису пријављени, или за које постоје други ауторитативни подаци, агенција доноси одлуку у складу са расположивим подацима.
Када је реч о захтевима, грађани уз пријаву подносе ЈМБГ, број катастарске парцеле или адресу, податке о објекту – ИД објекта или означења на мапи, врсту, површину, спратност, посебне делове (ако постоје) и фотографије објекта. Ако објекат није раније евидентиран или је предмет пријаве стан, прилаже се геодетски елаборат или скица. Као доказ о праву на земљишту или објекту подноси се уговор о куповини, решење о оставини или додељивању.
Колико кошта упис?
Ако је инвеститор доступан – он подноси пријаву за евидентирање зграде и сноси трошкове накнаде, а не власници станова. Ако инвеститор није доступан – сваки станар или заинтересовано лице може поднети пријаву за евидентирање зграде, а након тога власник подноси пријаву за стан и плаћа само фиксну накнаду од 100 до 1.000 евра.
Ресорно министарство даје примере износа за породичне куће и станове, па се тако може видети да је накнада од 100 до 1.000 евра предвиђена за Београд, док је она у градовима са више од 100.000 становника од 100 до 500 евра, за градове који имају од 50.000 до 100.000 становника накнада се креће од 100 до 300 евра, док је за места са мање од 50.000 становника накнада 100 евра.
Када је реч о магацинима, економским, помоћним објектима и погонима накнада за више од 500 квадрата износи 10 евра по квадратном метру. Накнада за упис права својине за комерцијалне и друге објекте плаћа се у висини доприноса за уређивање грађевинског земљишта.
Од плаћања накнада ослобођени су примаоци социјалне помоћи, особе са инвалидитетом, борци, самохрани родитељи и породице са троје или више деце.
Како се крећу цене накнада по зонама?
У самом предлогу закона прецизирани су трошкови накнаде по зонама. Како се наводи, за трошкове евидентирања подносилац пријаве, односно лице у чију корист се уписује право својине на објекту, плаћа накнаду у висини доприноса за уређивање грађевинског землјишта, чија висина се утврђује на основу доставлјеног зонинг плана јединице локалне самоуправе.
Изузетно од става 1. овог члана подносилац пријаве у чију корист се уписује право својине на породичном стамбеном објекту, односно посебном делу објекта-стану у стамбеној, односно стамбено-пословној згради за коју инвеститор није познат или није доступан, Агенцији доставлја доказ о уплати накнаде чија висина се одређује према зонама, на следећи начин:
У граду Београду:
у екстра зони: 1.000 евра;
у првој зони: 800 евра;
другој и трећој зони: 300 евра;
у четвртој зони: 200 евра;
у петој зони: 150 евра;
у шестој и другим зонама: 100 евра.
У градовима који имају преко 100.000 становника:
у екстра и првој зони: 500 евра;
у другој зони: 250 евра;
у трећој зони: 150 евра;
у четвртој и другим зонама: 100 евра;
У градовима и општинама које имају између 50.000 и 100.000 становника:
у екстра и првој зони: 300 евра;
у другој зони: 200 евра;
у трећој и осталим зонама: 100 евра;
У општинама које имају испод 50.000 становника и селима: 100 евра.
За магацине, складишне просторе, економске и помоћне објекте и производне погоне, површине до 500 метара квадратних не плаћа се накнада, док се за ове објекте површине преко 500 квадрата плаћа накнада у висини од 10 евра по метром квадратном.
Некретнине „са звездицом“
Коментаришући нови закон, лиценцирани проценитељ некретнина Милић Ђоковић у разговору за Бизнис.рс оцењује да је ово један у низу покушаја државе да заврши попис имовине.
“Дефинисања власништва је приоритет и они га тако и зову – ‘свој на своме’ – да се зна чије је шта. То не значи аутоматски да је укњижено по стандардним законима јер објекти који су из те врсте легализације имаће забележбе. Ја то зовем некретнине са звездицом или грешком. Значи, имаће забележбе да држава Србија не гарантује за стабилност и безбедност објекта и према томе ће се другачије третирати на тржишту”, истиче наш саговонрик.
Ђоковић сматра да за решавање овог проблема у Србији нема “слатког решења” и да би свако друго вероватно било болно, али истиче да ће новим решењима бити олакшан упис права својине.
“То не значи укњижбу у стопостотном обиму, то значи само упис и евидентирање права на одређеној непокретности. Савет је да ко год може искористи ову прилику и поднесе захтев”.
Како каже, то би пре свега требало да буде добро за људе који су градили на свом земљишту и индивидуалне потребе. Ипак, сматра да ће питање имовинско-правних односа на земљишту бити велики проблем.
“Имамо, примера ради, случајеве да је на једном хектару направљено 30 објеката. Власник који је продао те плацеве као идеалне делове је преминуо, а иза њега су остали наследници. То је проблем решавања имовине над земљом. Значи биће уписана, односно евидентирана имовина над објектом, али се поставља питање шта ћемо са имовином над земљом, то је један велики проблем”, истиче Ђоковић.
Други проблем, према његовом мишљењу, је шта ће бити са таквим објектима када се појаве на тржишту јер ће купци морати да направе разлику објеката “са грешком”, односно забележбом и без ње.
Због свега тога, он сматра да у овом закону има много ствари за допуну и анализу, али да ипак треба подржати идеју да се једном за сва времена ова област уреди.
“Овако имате уписану некретнину, али – шта ћемо са њом? Треба неко да прегледа техничке карактеристике тог објекта, да да неко позитивно мишљење – да ли је за употребу или не, да ли је на неком клизишту, гасоводу…”, каже Милић Ђоковић и додаје да 99 одсто стамбених зграда нема противпожарно степениште.
“То је тако легализовано или ће бити легализовано по новом закону, што је проблематично”, закључује он.
Бизнис
